UMESTO ĆEVAPA U TORBI ZA DOSTAVU NOSILI PIŠTOLJ Jezivi detalji beogradskih sačekuša: Blindirane mašine zamenili krntijama na dva točka, pa redom sejali smrt
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Beogradske likvidacije sve češće se izvode uz kamuflažu dostavljača hrane, radnih odela i skutera, umesto uz upadljive automobile i otvorenu silu
- Kao primeri se navode ubistva Milana J. u Zemunu, Luke Perenčevića na Banjici i Luke Žižića na Novom Beogradu
"Trend" koji je pre nekoliko godina šokirao prestonicu pokazao je da egzekutori više ne demonstriraju silu statusnim simbolima, već se kriju iza najobičnije radničke uniforme, sejući smrt prerušeni u dostavljače hrane.
Iako vreme prolazi, mehanizam kamuflaže koji se oslanja na savremeni gradski haos postao je trajna opomena o tome koliko brzo podzemlje menja svoju taktiku.
Zemunska sačekuša u odelu dostavljača
Podsećanja radi, jedan od događaja koji je ogolio ovaj opasan trend odigrao se u junu 2023. godine, kada je u Zemunu, ispred sopstvene porodične kuće, likvidiran tridesetogodišnji Milan J. Napadač, maskiran u prepoznatljivu uniformu kurirske službe, prišao je žrtvi usred bela dana i u nju sasuo smrtonosni rafal. Iako je Milan J. hitno transportovan u KBC Zemun, lekari su mogli samo da konstatuju smrt.
Policija je odmah aktivirala operativnu akciju "Vihor", blokirala ključne saobraćajnice i započela skidanje snimaka sa nadzornih kamera okolnih objekata kako bi rekonstruisala rutu kretanja napadača. Iako se u javnosti spekulisalo da se ubijeni kretao u navijačkim krugovima i bio povezan sa trgovinom narkoticima, zvanične potvrde tih navoda nije bilo, dok se ubica na dva točka stopio sa gradskim saobraćajem.
Krvavi niz na Banjici i Novom Beogradu
Ovaj zemunski scenario bio je gotovo preslikan model likvidacije Luke Perenčevića (28), koji je ubijen 9. maja 2022. godine u improvizovanoj teretani na Banjici, i to pred trojicom svedoka. Egzekutor je mirno ušao u prostor noseći u ruci termo-torbu za hranu, iz neposredne blizine ispalio šest hitaca iz pištolja sa prigušivačem u Perenčevića, a potom seo na skuter i nestao bez traga, ostavši neuhvaćen i pored opsežnih policijskih potraga.
Samo 11dana ranije, na Novom Beogradu zabeležen je još jedan napad iz istog arsenala novih metoda. U punom kafiću "Ritual", Stefan M. iz Kraljeva - kasnije uhapšen i optužen za teško ubistvo, nedozvoljeno oružje i izazivanje opšte opasnosti - maskiran u radno odelo prišao je stolu Luke Žižića (37)i u njega ispalio 11 metaka, nakon čega je sa lica mesta pobegao na električnom trotinetu. Žuta kurirska torba pronađena je čak i u vozilu U.B., osumnjičenog za masovna ubistva u okolini Mladenovca, sa namerom da mu posluži kao alibi pred patrolama ukoliko ga zaustave tokom bekstva.
Od zasede na Konjarniku do eksploziva na Slaviji
Ovakve likvidacije, ma koliko tehnološki prilagođene modernom dobu, zapravo predstavljaju nastavak tradicije takozvanih "sačekuša" - termina koji je u Srbiji postao sinonim za mafijaške zasede još sredinom osamdesetih godina prošlog veka. Istorija beogradskog podzemlja beleži da je preteča ovog modela bilo ubistvo Ranka Rubežića na Konjarniku 15. februara 1985. godine, koga su iz zasede likvidirali sopstveni saradnici Dragan Popović Dadilja i Milovan Vujsić Vuja, bliski braći Šaranović.
Kada su devedesetih godina obračuni eskalirali u svakodnevni rat klanova, recepti za likvidaciju su se usavršavali. Od praćenja i "overavanja" automatskim oružjem ispred kućnog praga - poput ubistva Branislava Matića Belog 1991. na Voždovcu, kada su napadači pucali iz žbunja - prešlo se na rafale iz automobila u pokretu, ali i na podmetanje paklenih naprava. Sredinom te decenije eksploziv aktiviran na daljinu postao je novo oružje asfalta, a među najzvučnijim žrtvama takvog podzemnog rata bio je i Goran Vuković Majmun, vođa "voždovčana", likvidiran kod Trga Slavija 1995. godine.
Psihološki profil napadača iz zasede
Koreni ovakvih zaseda ne leže u domaćem folkloru, već su direktno preuzeti od sicilijanske mafije koja je ovim stilom decenijama rešavala sukobe na tlu Italije i Sjedinjenih Američkih Država. Analizirajući ponašanje i matricu po kojoj deluju egzekutori, stručnjaci iz oblasti bezbednosti i mentalnog zdravlja decenijama unazad ukazuju na istu zakonitost koja stoji iza ovakvih napada.
Govoreći o tome šta se zapravo krije u umu napadača koji bira zasedu umesto otvorenog konflikta, psiholozi i kriminolozi za ovakav vid ubijanja imaju jednostavno objašnjenje: 'Žrtva se ne gleda u oči, ide se na faktor iznenađenja, lakše se povlači oroz… Meta se duže prati, proučavaju se navike i napada kada je najbespomoćnija. Mnogi su skloni da kažu i da je reč o likvidacijama iza kojih stoje kukavice...'
Nova era beogradskog podzemlja
Kada se podvuče crta između krvavih devedesetih i savremenih kriminalnih obračuna, suština je ostala identična - kukavički napad na bespomoćnu žrtvu iz zasede, ali je forma doživela radikalnu promenu. Dok su nekada kriminalci demonstrirali moć crnim limuzinama, škripom guma i otvorenim nasiljem, moderne plaćene ubice traže nevidljivost u masi.
Skuteri sa žutim torbama, radna odela i trotineti postali su savršen paravan za bekstvo kroz zakrčene gradske bulevare. Time je beogradski asfalt dobio novo, znatno perfidnije lice: umesto demonstracije sirove moći, glavno oružje naručilaca i izvršilaca postala je apsolutna kamuflaža u kojoj uniforma običnog gradskog radnika krije smrtonosnu nameru.
Kurir.rs/Espreso
BONUS VIDEO: